Facebook II
Знам да је идеја Фејса била добра и знам да се људи који су у различитим државама могу тако лакше чути, "видети" и остало. Али знам и да се све потпуно измакло контроли. Моје мама и сестра се дописују иако су у истој соби.
Сви видимо шта се дешава на том Фејсу, какве слике постављају деца од 13 година, какве глупе статусе, глупе песме... Има толико лажних профила, манијака, а исто толико и наивних будала...
Понекад имам потребу да направим Фејс само да бих искоментарисала нешто. Плаче ми се када видим куда иде овај свет. Замислите да једнога дана нико не излази из куће, само да седимо за компјутером, тако учимо, дружимо се, причамо... Зар то не би било тужно?
Такође ми се плаче када видим све оне "Mawe nafurane", "Shefice podzemlja", "Kuchkе bejbe" итд. Све имају слике поред ве це шоље, са сисама у првом плану, по могућности да им се не види пола лица, напућене, напуцане и нашминкане са по којом цигаром у рукама, пивом, пирсингом, тетоважом, урезаним именом дечка ("заувек заједно") шестаром и осталим бљувотинама... Ех, да их виде родитељи...
Како их уопште није срамота да постављају тако нешто на тако јавну страницу коју види цео свет. Па ако их не виде мама или тата видеће их рођак са села (о да, и они имају Фејс)...
Све је то данас тако нормално. Знаам, свет напредује и мени сви говоре да сам јако конзетвативна и застарела, можда је то и истина, али ја једноставно не разумем људе у данашње време... Можда је проблем у мени, стварно не знам, али мени се ово ништа не свиђа х)
Недостају ми времена када смо се више дружили, причали, играли лоптом, бавили спортом, цртали, писали, играли друштвене игре, читали књиге... Недостаје ми чак и гледање телевизије... Недостају ми она времена када су сеге биле врхунац... Она времена када смо тек купили компјутере па су нам игрице биле невиђено узбудљиве и када смо били само сат времена дневно за компјутером... Ее, то су била времена ;)
Da, skroz se slažem i svi bi rekli isto, ali očigledno je da neko laže! To o čemu pišeš roditelji v i d e, ali ne reaguju jer i oni zamišljaju da če im deca (čerke) biti jednog dana Cece, Seke, Jece itd. Poremećen je sistem vrednosti potpuno, ispao iz šina i ja kažem da je moja generacija kriva. Mi smo nosioci ovog društva trenutno, na nama je bilo da to postavimo kako treba. Ali nismo. I sad, "pogledaj dom svoj andjele..." Nek moje poznanice lično slikaju decu razgolićenu i to stavljaju na Fejs. Sve je postalo trgovina. Sve u cilju da se ženska deca što bolje udome. Ja nemam drugo objašnjenje osim ovog. Teška su vremena, ali u našoj glavi, jer smo se prvo odrekli stvari koje ništa ne koštaju: druženja, šetnje, prirode, knjige, pozitivne energije. Stresli smo to sve sa sebe kao balast, kao da će nam to smetati u ovom novom svetskom poretku...Neću više, gde me nadje sa ovom temom. Mogla bih do sutra. Najlepši pozdrav i želim ti da i dalje ostaneš konzervativna i zastarela.
Аутор vesnabalta — 20 ÐÑ 2011, 08:43
Svi pricamo o tom vremenu, a svi na kompu govorimo kako nam to nedostaje.
Mislis da si pobegla sa fejsa, ako si dosla ovde i pises o tome.
Opet nisi napolju, opet si za kompom.
Dugo mi je smetalo sve to sto i tebi smeta, i slazem se sa tobom, ali sva ta deca imaju roditelje, mozda je vreme da oni umesto nas pocnu da brinu o njima.
Skoro sam procitala da majka devojcici od desetak godina vec ubacuje botox da bi bila lepa.
Sta ocekujes od takve dece???
I da li mi stvarno treba da se brinemo za njih????
Аутор casper — 20 ÐÑ 2011, 11:15
Upravo sam doživela nervni slom jer sam iskucala užasno dugačku poruku i htela da pošaljem, ali nisam napisala ime i sve se obrisalo...
@vesnabalta: Hvala i nadam se da ću ostati takva :)
@casper: U pravu si, i ja sam za računarom po ceo dan. Znam da to nije dobro i volela bih da više vremena provodim radeći neke kvalitetne stvari, ali... Jednostavno ne mogu. Svi smo mi danas zavisnici. Sednem malo za kompjuter samo da vidim šta ima novo u svetu, ali reme proleti i shvatim da sam izgubila ceo dan. Ali ne znam ni šta da radim napolju kada nema nikog. Živim daleko od centra i u mom kraju nema žive duše. Ne sećam se kada sam poslednji put u prirodi igrala odbojku, tenis, bilo koji drugi sport...
Ipak, uvek kada mi dođu prijatelji, rođaci, bilo ko, ne diram kompjuter...
Užasno me nervira kada jedna od mojih najboljih drugarica dođe i tek što kaže "ćao" sedne za računar i ode na fejs, formspring, tračaru... Istog momenta kada uzme miš u ruke, izloguje mene sa skajpa i uloguje se ona, a onda se po mogućnosti dopisuje s nekim... Kakav je to uopšte način? Mene bi bilo sramota, pa došla sam joj u kuću i onda ne obraćam pažnju na nju...
I ja bih mogla o ovome tri dana, ali kao što si i sama rekla, ko sam ja da se brinem za njim? Njihov problem.. :)
Аутор escapist — 20 ÐÑ 2011, 16:37