LoveInRewind

Знам да је идеја Фејса била добра и знам да се људи који су у различитим државама могу тако лакше чути, "видети" и остало. Али знам и да се све потпуно измакло контроли. Моје мама и сестра се дописују иако су у истој соби.
Сви видимо шта се дешава на том Фејсу, какве слике постављају деца од 13 година, какве глупе статусе, глупе песме... Има толико лажних профила, манијака, а исто толико и наивних будала...

Понекад имам потребу да направим Фејс само да бих искоментарисала нешто. Плаче ми се када видим куда иде овај свет. Замислите да једнога дана нико не излази из куће, само да седимо за компјутером, тако учимо, дружимо се, причамо... Зар то не би било тужно?

Такође ми се плаче када видим све оне "Mawe nafurane", "Shefice podzemlja", "Kuchkе bejbe" итд. Све имају слике поред ве це шоље, са сисама у првом плану, по могућности да им се не види пола лица, напућене, напуцане и нашминкане са по којом цигаром у рукама, пивом, пирсингом, тетоважом, урезаним именом дечка ("заувек заједно") шестаром и осталим бљувотинама... Ех, да их виде родитељи...

Како их уопште није срамота да постављају тако нешто на тако јавну страницу коју види цео свет. Па ако их не виде мама или тата видеће их рођак са села (о да, и они имају Фејс)...

Све је то данас тако нормално. Знаам, свет напредује и мени сви говоре да сам јако конзетвативна и застарела, можда је то и истина, али ја једноставно не разумем људе у данашње време... Можда је проблем у мени, стварно не знам, али мени се ово ништа не свиђа х)

Недостају ми времена када смо се више дружили, причали, играли лоптом, бавили спортом, цртали, писали, играли друштвене игре, читали књиге... Недостаје ми чак и гледање телевизије... Недостају ми она времена када су сеге биле врхунац... Она времена када смо тек купили компјутере па су нам игрице биле невиђено узбудљиве и када смо били само сат времена дневно за компјутером... Ее, то су била времена ;)

Једна сам од малобројних особа које немају Фејсбук профил. Зашто? Сви ме то питају. Али ја ни сама не знам одговор. Тачније, знам, али не знам како то да преточим у реченицу. Једноставно не желим да га направим. То се сукобљава са неким мојим принципима :) А и видела сам шта се десило мојој сестри, мами и другарицама. Промениле су се. Наравно, није то само због Фејса... Таква су времена... Сви се мењају. Зато се ја свим силама трудим да се не променим, да останем онаква каква сам била, да ме не повуку на дно ова сурова времена, да заувек будем оно невино дете...

Имала сам најбољу другарицу која је живела у мојој улици и апсолутно сваки дан смо се виђале. Имале смо толико тема за разговор, толико идеја, планова... Никада нам није било досадно. Проводиле смо заједно сво слободно време које смо имале и било је предивно. Била сам јако захвална што имам такву другарицу. Међутим, када је била осми разред (а ја седми) и када је Фејс тек био откривен, па је био "фаца" онај који га има, направила је профил. Наравно, уопште нисам мислила да би то могло бити проблем... Али! Од тада је сваки дан када дође код мене, сво време била на Фејсу, уопште није причала са мном, игнорисала ме је, није ме слушала, само је буљила у монитор и читала обавештења, групе, дописивала се са људима, гледала нечије профиле...
Пошто није имала интернет, сваки дан би ме и звала да ме пита шта има ново на фејсу. Временом смо се удаљиле и сада се скоро ни не чујемо.

Што се тиче моје сестре, она је по цео дан на Фејсу, тако да уопште не обраћа пажњу на мене, не причамо, ако је питам нешто она онако буљећи у екран или ћути или промрмља нешто, променила се доста и сада је скроз друга особа.
Наравно, то не значи да је за СВЕ крив Фејс, али свакако је имао удела.

А моја мама има два профила и не може да издржи ниједан дан да не оде на Фејс, чак смо морали да носимо лаптоп на летовање (што је, по мени, крајње глупо, јер на летовању треба да се одморимо од свега тога, а не да и тамо буљимо у проклети компјутер и губимо време). Када је нешто питам док је на Фејсу, не чује ме, не види ме, не одговара ми.

И зато, зато не желим да направим профил и да одбијам људе од себе. Да изгубим ПРАВЕ пријатеље, због тамо неких виртуелних који ме обожавају и шаљу ми срца, а после ми свашта причају иза леђа... Нећу да постанем зависник и нећу да живим такав живот!

Већ неко време хоћу да направим свој блог, али никако да то стварно и урадим. И ево сада сам напокон урадила то :)

Имам 16 година, тако да треба још много тога да научим, али сматрам себе довољно зрелом особом, с обзиром на то како се понашају моји вршњаци... Данашња омладина ме свакога дана све више и више изненађује. У негативном смислу. О томе ћу у једном од следећих блогова.

За почетак, само да се представим у основним цртама:

- Волим да фотографишем
- Волим своју породицу и својe псе <3
- Волим музику ♪♫
- Волим филмове
- Волим математику <3
- Волим чоколаду х)
- Волим књиге

- Не волим лаж
- Не волим дволичност
- Не волим вулгарност
- Не волим ограничене људе
- Не волим лето
- Не волим алкохол, цигаре и дрогу.

Ето, то је то, за почетак (: